Publikacije
Studija izvodljivosti uključivanja privatnog sektora u sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja Srbije - rezime
Dejan Petrović, Marko Mihić, Vladimir Obradović, Zorica Mitrović: Studija izvodljivosti uključivanja privatnog sektora u sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja Srbije, Lekarska komora Srbije i Srpski menadžment centar, Beograd, 2012.
Studija izvodljivosti uključivanja privatnog sektora u sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja se zasniva na hipotezi da je zdravlje najvažniji resurs jedne države i da je unapređenje zdravstvenog statusa temelj daljeg razvoja. Studija odgovara na dva ključna pitanja na koji način i da li je izvodljivo uključiti privatni sektor u sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u cilju doprinosa bržem unapređenju zdravstvenog statusa stanovništva.
Zdravstveni sistem u Republici Srbiji suočava se sa izazovima i rizicima koji su karakteristični za većinu zemalja u razvoju. Dug reformski proces je posledica i neophodnost težnje da se putem korenitih promena u institucionalnom ambijentu zdravstvene zaštite kreiraju održivi rezultati. Institucionalna osnova podrazumeva jasno koncipirana dugoročna i konzistentna sistemska rešenja u svim oblastima zdravstvene zaštite. Najvažniji izazovi zdravstvenog sistema Srbije u tom smislu su jačanje zdravstvenog potencijala nacije, finansijska održivost, dostupnost zdravstvene zaštite, demografski trendovi, porast masovnih nezaraznih bolesti i postavljanje pacijenta u centar zdravstvene zaštite.
Reforma sistema zdravstvene zaštite u Srbiji je trebalo da dovede do poboljšanja zdravstvenog stanja stanovništva, smanjenja troškova kroz jačanje efektivnosti i efikasnosti pružanja zdravstvene zaštite i povećanje mogućnosti izbora kako za korisnike tako i za davaoce usluga u zdravstvu. Lekarska komora kao značajan stejkholder u zdravstvenom sistemu Srbije je u tom smislu prepoznala potrebu da doprinese reformskim procesima i ponudi održivo rešenje koje će sistemski doprineti ciljevima reforme.
Dokument „Studija izvodljivosti uključivanja privatnog sektora u sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja“ nastao je iz potrebe stvaranja efikasnog, kvalitetnog, dostupnog i finansijski održivog sistema zdravstvene zaštite.
U studiji se prepoznaje značaj zdravlja ljudi kao preduslova društvenog i ekonomskog razvoja, dok se ulaganje u zdravstvo percipira kao ulaganje u održivi ekonomski razvoj zemlje. U tom smislu studija predstavlja napor da se uradi sveukupna analiza isplativosti predloga integracije privatnog sektora zdravstvene zaštite, i da se na osnovu nje stekne uvid u ekonomske i socijalne efekte, koje predlog ima na širu društvenu zajednicu.
U većini razvijenih zemalja sveta nacionalni zdravstveni sistemi se sastoje od kombinacije privatnih i državnih pružaoca zdravstvenih usluga. Najbitniji motiv kreiranja ovakve prakse je potreba da se organizovanim i zajedničkim radom pružaoca zdravstvenih usluga, bez obzira iz kog sektora potiču, pozitivno utiče na unapređenje zdravstvenog statusa populacije. Drugi povod je svakako pritisak na poboljšanju performansi nacionalnih zdravstvenih sistema putem unapređenja efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti, koji nastaje sa jedne strane kao inicijativa novog pristupa upravljanja javnim sektorom (New Public Management), a sa druge strane potrebom samih zdravstvenih sistema da učine svoje funkcionisanje održivim.
Za razliku od razvijenih zemalja, Srbija se danas suočava sa problemom održivosti nacionalnog zdravstvenog sistema. Posledica višedecenijskih loših performansi sistema se ogleda u katastrofalnom zdravstvenom stanju stanovništva. Iako je populacija kao i u svim razvijenim zemljama sveta najopterećenija hroničnim nezaraznim bolestima, stopa oboljevanja i smrtnosti je višestruko veća, a što je upravo rezultat nedostatka kapaciteta i responzivnosti, kao i ne efikasnosti postojećeg zdravstvenog sistema Srbije. Za rešavanje identifikovanih problema u studiji se predlaže uvođenje promena u načinu nabavke zdravstvenih usluga.
Promena načina nabavke usluga se sastoji u zajedničkim i organizovanim naporima privatnog i državnog sektora, sa krajnjim rezultatom suštinskog doprinosa unapređenju zdravstvenog statusa populacije. Promena se sastoji i u uvođenju novog načina upravljanja performansama, putem strateškog upravljanja i strateške nabavke usluga što bi omogućilo unapređenje efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti i značajno doprinelo održivosti sistema. Novi način nabavke usluga bi omogućio povećanje kapaciteta, ali i mogućnost sklapanja ugovora sa pružaocima koji imaju najbolje performanse. Sa razlogom se pretpostavlja da bi ovakav sistem mogao da se suoči sa izazovima unapređenja izuzetno lošeg zdravstvenog stanja populacije, ali i sa trendom starenja stanovništva. Iako proširenje kapaciteta sadržano u predlogu zahteva dodatna ulaganja, ono je od svih mogućih rešenja najekonomičnije.